Bila jednom jedna bajka - Ana A. Ičević Vuković

Da li smo ikada spremni da odlučimo a da ne preispitujemo koliko smo u pravu? Koliko je potrebno riječi za pozdrav...za zbogom jednostavno? Kako smo koračali bez predrasuda dok smo bili djeca a sad kao veliki, umni i načitani ni korak bez sujete da napravimo! Kako je to i svemir zastrašujuće veliki a nije nam ni ispod nokta bio dok smo ljutito gurali ljuljaške i čekali svoj red za uživanciju? Pa... Kako su maleni leptirići ušuškani u svoje fantazije izrasli u ove čudnovate mašine koje samo dišu? Tako što smo zloupotrijebili vaspitanje pa ga poistovjetili sa slabošću, ljubav nazvali naivnošću a prijateljstvo pretvorili u glupost. E tako, baš tako smo ostali bez svega!

Zagrli se jako, ludački nekako kao da želiš u sebi kosti polomiti. A onda ćeš se jedino čuti i smijati najteže je, znaš, na sebe se okomiti. Zagrli misli zbog kojih plačeš i one koje u kez vuku usne pred san. Shvati da je i samoća luda drugarica što ti nenamjerno iskoči u dan. Pa opet jako, koliko god da možeš poslednjom snagom grli svoje greške. Zahvali uljudno tim oholim sekundama što su učiteljice pravedne al' teške. I dok god ti grliš i čuvaš svoju kožu ona neće prestati da miriše i grije. Zavoli i zagrli najviše sve svoje što misliš da za grljenje rođeno i nije.

Umreš samo jednom čak i kada je to u tuđim očima a nakon svega žališ samo sebe. Sebično je to da znaš. Kada samo dišeš u blizini i sve što govoriš nema zvuk, više para po koži onog ko te "oplakao" nego tebe samog. Ti ostaješ da postojiš kao dokaz da si bio voljen i prihvaćen, a kada umreš u tom srcu što te ljubilo, zapečeš svakom uspomenom pravo u oči. Zato ne brini, nije strašno što si "umro" jer nikad nećeš biti "sahranjen".

Stidite se izgovorenih riječi jer će vam ta usta ponovo trebati i pokušajte urazumiti ljubomorne poglede što prosipate svuda. Izostavite suđenje o tuđim željama, navikama, snovima jer ne koračate sa mnom uz rame nikada ni svuda. Umirite cinični smijeh kojim trujete bistrooke namjere i ugrizite šaku kad god krenete u napad sujetnom prašinom. Ne lažite, ne varajte, ne kinjite snove izmučenom laži zatvorite uši rukama jako i popričajte nekad sa svojom tišinom.