ZAHVALNICA
Često se u grudima pokupi ta mukla tišina koja lomi, često se osjeti nemoć koju imaju samo odrasli ljudi. E baš tada ja pomislim da si mi napravila veliku štetu! Sada se pitaš kakvu jer, ja sam tvoja duša i tvoje oči kojima si udahnula život, ja sam tvoj lik u ogledalu... Šteta je što se tako dobro vezujem za one trenutke kojih je bilo više nego zvijezda, onda kada si me toplim rukama hrabrila i vodila u novi dan. Učinila si da se osjećam voljeno, oblikovala si neku čudnu snagu u mojim tad još malenim grudima. Lako si znala izabrati riječi koje u šaptaju tješe biće i kada plače i strepi. I što je tu štetno rekli bi svi, pa čak i ti. Objasniću ti, tiho, jednostavno da ne zaboli ni tebe ni dane u kojima si bdila nad mojim temperaturama, kijavicama, posjekotinama. Krenem ja svojim putem, naravno, uz tvoj blagoslov, ali nisi uspjela sakriti svoje suze od mene. Ni tada me nisi oslobodila od topine zagrljaja kome se želim vratiti u svakoj sekundi, a oprostile smo se! Zahvaljujući tebi sam ...